Društvo

Danas se navršava 24 godine od NATO agresije

RedakcijaBy 0
0

Danas se navršava 24 godine od početka NATO agresije na Jugoslaviju. 

Pr­va žr­tva bombardovanja bio je de­vet­na­e­sto­go­di­šnji vojnik Sa­ša Sta­jić iz Be­o­gra­da, ko­ji je stradao na rat­noj stra­ži u kru­gu ka­sar­ne „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” u Da­ni­lov­gra­du.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, uslijedila je posle neuspješnih pregovora o rješenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Savjeta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbjednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

To­kom 16. apri­la vi­še pro­jek­ti­la i bom­bi po­go­di­lo je pod­ruč­je Pod­go­ri­ce i Da­ni­lov­gra­da, a 30. april osta­će upam­ćen kao je­dan od naj­krva­vi­jih da­tu­ma u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Ta­da je bom­bar­do­va­no Mu­ri­no, ka­da je stra­da­lo naj­vi­še ci­vi­la to­kom te agre­si­je. Stra­da­lo je šest ne­vi­nih gra­đa­na. Ži­vo­te su iz­gu­bi­la dje­ca – če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Mi­ro­slav Kne­že­vić (1985), tri­na­e­sto­go­di­šnja Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (1986) i de­se­to­go­di­šnja Ju­li­ja Bru­dar (1989). U na­pa­du su stra­da­li i Vu­kić Vu­le­tić (1953), Mil­ka Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na (1927).

U nedelju četvrta akcija čišćenja u Donjem Zagaraču, Lazarev krst

Previous article

Isključenja struje u Danilovgradu za 24.03.

Next article

Comments

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

More in Društvo

You may also like