By 
Ove godine u susret prvom maju, nažalost, nemamo mnogo razloga za proslavu. Doduše, ni prethodnih godina situacija nije bila sjajna ali ova godina je presedan.
Ovo su saopštili iz NVO ISOP-a navodeći da zvanični podaci govore da je za godinu dana u Crnoj Gori bez posla ostalo čak 32 649 građana/ki što je izuzetno alarmantan podatak i za mnogo veće države od naše, a kad se uzme u obzir da je pandemija virusa COVID-19 i dalje prisutna, plašimo se da za ovaj prvi maj jedino što nam je ostalo jeste da se prisjećamo ( mi koji pamtimo ) kako je to nekad bilo za prvi maj u vremenu kad su radnici i radnička prava bila u fokusu socijalne politike a oni koji nisu ta vremena zapamtili mogu da uživaju u našim sjećanjima koja im prepričavamo.
Ne možemo a da ne ukažemo da je danas u Crnoj Gori radnik u poptunosti obespravljen, liberalna ekonomija je dovela do enormnog gubitka radnih mjesta zahvaljujući opštoj privatizaciji a svjedoci smo da novi eksperti i stručnjaci srljaju iz dana u dan u ekonomsko-socijalne nonsense gašenjem firmi, otvaranjem novih i apsolutnom nezainteresovanošću za običnog čovjeka, saopštili su iz ove NVO.
„Ovaj prvi maj koji dočekujemo bez državnog budžeta a u svijetlu prethodno navedenih činjenica, nama koji se bavimo pitanjima socijalne politike koja su usko vezana za radnika i radna prava, daje dodatni razlog i pravo da donosiocima odluka ukažemo i na sledeće: ovaj prvi maj 12 zaposlenih u Skloništu za žrtve trgovine ljudima dočekuju bez plate, bez ijednog eura podrške države iako smo se ukupno 17 puta obraćali što kabinetu premijera, što nadležnom Ministarstvu finansija i socijalnog staranja i jedini odgovor koji smo dobili iz Ministarstva jeste da dok se ne donese budžet mi moramo da trpimo. Da, mi ćemo istrpjeti, baš kao i ovih 32 649 naših sugrađana/ki koji su ostali bez posla u proteklih godinu dana ali ono što je neosporno jeste da u današnjoj Crnoj Gori praznik rada mnogo više naših sugrađana dočekuje nezaposleno ili zaposleno na crno nego što je zaposlenih u skladu sa Zakonom o radu, a takođe je jako puno, među kojima i nas 12 u Skloništu za žrtve trgovine ljudima, koji časno i pošteno radimo svoj posao ali zahvaljujući ekspertima ne primamo platu.“, zaključuje se u saopštenju Instituta za socijalnu i obrazovnu politiku.
Comments