Postoji i treći Danilovgrad

Nacionalizam je postao naša sudbina, sveprisutna ideologija koja je osvojila gotovo sve društvene strukture, takoreći vazduh koji dišemo. Nacionalističke floskule dobile su status zvaničnih dogmi – u sve drugo se može sumnjati, samo u njih ne. Te dogme su kudikamo veći tabu od vjerskih, iako se danas svi kunu da su religiozni.

Oni koje ne interesuje nacionalizam, bio on crnogorski ili sprski ili bilo koji drugi, treći, peti, etiketirani su kao izdajnici.

Kako makar mi ne bismo predugo drvili o onome što je svima jasno, u nastavku prenosimo seriju komentara, sa zvanične stranice portala Volim Danilovgrad, koja najbolje opisuje treći Danilovgrad:

„Bolje bi bilo ova struja da se pojača malo a i voda.“

„Dosadili su i BOGU I NARODU!!! Nego, treba ih uprtit da rade malo pa im nece padati na pamet sem kad ce doci kuci da legnu!!!! Postujem svaciji stav ali ako vec hocemo pravdu, istinu na vidjelo imamo mi precih pitanja od ovoga. Danilovgrad je vazda bio miran grad pa se nadamo da ce tako ostati. NE DOZVOLITI DA NAM GLAVU PUNE POLITICARI KOJI SU TU RADI SVOJE KORISTI!!!„

„Bolje bi bilo da i jedni i drugi okače transparent OČISTIMO DANILOVGRAD, jer je „prispio“ za takvu akciju!!!„

„Nisu gladni, nisu zedni, nisu bolesni, hvala Bogu, da jesu ne bi ni jednima, a ni drugima naum nista padalo, do to kako da ozdrave, kako da se napiju ili nahrane… Lijepo se zivi u Dg, lijep grad, sve sredjeno…„

„Tužno i žalosno čime je ova omladina zavedena sa jedne i sa druge strane, postavlja li se ođe pitanje nečije odgovornosti…„

„Ko su jedni a ko su drugi? Danilovgradjani, komsije, kolege, prijatelji, rodbina, kumovi, skolski drugovi itd. Protiv koga se to borite? Sami protiv sebe.Bravo. Ne treba nama neprijatelj mi smo to sami sebi. Bruka.„

„Mogli bi ovi što kače transparent i ovi što ga skidaju, kad budu akcije čišćenja Zete da dođu da pomognu… Kad su dokoni„

„Imate li išta pametnije raditi? Ludog li naroda. Rešavajte realne životne probleme. Imate posla i preko glave.“

“To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune” – slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenih kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija…