By 
Ne mogu a da ne primijetim muklu tišinu NVO sektora u Crnoj Gori. NVO bi po pravilu trebao biti korektivni faktor društva ukazujuću na manjkavosti sistema i nudeći pomoć u iznalaženju adekvatnog rješenja gdje je to moguće, ali avaj, kod nas to očigledno nije slučaj – makar ne, aproksimativno, poslednjih pola godine. Neko sa strane bi rekao – NVO sektor u Crnoj Gori ne radi svoj posao ili možda NVO sektor u Crnoj Gori nema kapaciteta ali istina je sledeća – nevladin sektor u Crnoj Gori malo po malo, ali sigurno postaje Vladin sektor. Ne formalno, ali suštinski sigurno, saopštio je Mitar Radonjić iz NVO Institut za socijalnu i obrazovnu politiku.
Dugi niz godina sam u NVO sektoru jasno, objektivno i suštinski karakterisan kao kritički nastrojen ali uvijek spreman da zajedno sa donosiocima odluka partnerski radim na rješavanju ključnih društvenih problema, najviše u oblasti socijalnih pitanja, ali mi nikad nije palo na pamet da svoj društveni aktivizam i civilni angažman zamijenim angažmanom u državnoj upravi, za razliku od nekih saopštio je Radonjić navodeći da je činjenica da je veliki broj civilnih aktivista prepoznatih kao kritički nastrojenih ( do skoro kritički nastrojenih ) svoj dalji angažman nakon prošlogodišnjih izbora nastavilo na visokim pozicijama u organima državne uprave i političkih partija nakon čega su najglasnije NVO u potpunosti zamukle. Gledano sa strane, državna uprava postaje transparentnija, profesionalnija i neko će reći inkluzivnija dolaskom doskorašnjih civilnih aktivista na visoke državne funkcije ali istina je drugačija – došli su po svoje, po ono za šta su se godinama borili – za lični interes i interes određenih centara moći, istini za volju uz vrlo jaku podršku bilateralnih ali i međunarodnih donatora, pa se pitam da li je današnja crnogorska realnost zapravo rezultat projekta NVO sektora u Crnoj Gori koji je godinama djelovao kao ekspozitura raznih inostranih službi, bilateralnih i međunarodnih donatora?, pita se Radonjić.
Ako pogledamo statistički – iz 7 od 10 najvećih NVO u Crnoj Gori su kadrovi raspoređeni po rukovodećim pozicijama dok je nemali broj njih u poslednjih pola godine imenovan u razna tijela, Savjete i slično, pa ne treba čuditi muk NVO sektora u Crnoj Gori ali ono što sve nas treba začuditi jeste muk svih onih NVO koje su svjesne da je na sceni jedan izuzetan monopolistički akt koji ništa dobro crnogorskom društvu donijeti neće, nastavlja Radonjić.
Da li je u pitanju strah da se ne zamjere dojučerašnjim ,,kolegama“ iz NVO sektora i ne ostanu bez finansiranja ili je zaista NVO sektor u Crnoj Gori bez ikakvih kapaciteta otkako je novonastala politička prekompozicija stupila, to još uvijek nisam siguran ali ono što zasigurno znam jeste da je NEVLADIN sektor postao VLADIN, da li putem imenovanja civilnih aktivista na rukovodeće pozicije, da li putem bliskih rodbinsko-familijarnih odnosa ili putem bliskih prijateljskih veza je nebitno jer je činjenica da je NVO u Crnoj Gori postao potpuno marginalizovan i ako moje kolege/nice nastave da saginju glavu, povijaju kičmu i lažno se osmjehuju na sve ovo što se dešava onda se plašim da će se opravdati one tvrdnje da NVO sektor u Crnoj Gori služi samo u instant svrhe, mada su se neki dobro ,,instantizovali“, zaključio je u saopštenju Radonjić.
Comments