Naslovna - Mjesta i znamenitosti - Reportaža sa Zete: Čekrk na slatkim mukama
tekst i foto: Vladimir Petrović – Oholi foto: Ivan Knežević Izvor: www.musicar.rs

Reportaža sa Zete: Čekrk na slatkim mukama

Reportaža: Reka Zeta

Moja iskustva vezana su za donji tok, najviše oko Spuža, Danilovgrada i ušća u Moraču. Zeta je u ovom donjem, delu toka mirna reka i meandrira. Brzaci i bukovi su retki i kratki. Prve brzake na donjoj Zeti nalazimo već kod njenog “drugog izvora” Glave Zete, Tunjeva…. Zatim slede dugi virovi pa ponovo oko Danilovgrada i u njemu par plićih i bržih delova i brzaka.

Nakon ovog dela Zeta postaje poput kakve ravničarske reke koja mirno meandrira kroz Bjelopavlićku ravnicu skoro do Spuža. Njene obale su divlje, neuređene, ogromne vrbe su se od starosti ili poplave obrušile u vodu, gde ostaju godinama pružajući tako ribama izuzetna skrovišta, dok nama ribolovcima zadaju glavobolje. Kako prići i prezentovati ribi mamac, te je prevariti i uloviti? Dno joj je uglavnom peskovito. Ponegde uz obalu raste lokvanj i druga rečna vegetacija. Rečno korito je uglavnom strmih ivica i reka je dosta duboka. Dubine od pet do osam metara nisu retkost, a ima i skoro duplo dubljih delova.

Gaz na rijeci Zeti

U Spužu je sledeći deo koji podseća na klasičnu salmonidnu vodu, prelivi, bukovi oko novog mosta i starog kamenog, koji je odavno srušen. Nakon Spuža Zeta se ponovo smiruje, pa nekoliko kilometara lagano klizi skoro do ušća u Moraču.

Vranjske njive – Niz vodu
Vranjske njive – uz vodu

Neposredno pre ušća nalazi se mesto zvano Vranjske Njive oko kojeg ova reka po poslednji put pokazuje svoju moć i lepotu. U ovom mestašcu je poslednji i, koliko mi je poznato, najjači buk na Zeti. Zeta je preko zime i u proleće nepredvidiva reka, jer prima vodu sa svih planina koje okružuju Bjelopavlićku ravnicu. Nije neobično da naraste i po pet metara, retko se dešava da nadođe i više do desetak, tako je jedne godine prelivala most u Danilovgradu. Leti se sve smiruje, mada i za vreme najvećih žega ne opada na kritičan nivo ili presušuje, poput Morače.

Ribe Zete

Od riba u Zeti žive: ukljeva, brcak, jegulja, gaovica, potočna mrena, poneki krap, ogromni skobalji, klen, potočara, kalifornijke retke, ali krupne, i naravno glavatice koje u Zeti rastu ogromne, preko 30 kg i retka, skoro istrebljena – mekousna pastrmka.

Glavatica 75 cm
Klen sa Morače

Nama, mušičarima, na Zeti, od značaja su samo potočara i klen i eventualno sitnije glavatice. I ostale ribe,poput brcaka i ukljeva, se mogu uspešno loviti mušičarskim priborom, mada zbog njihove veličine,i postojanja atraktivnijih vrsta, meni nikad nisu bile interesantne za ciljani lov. Mekousna je nažalost skoro istrebljena. Krupne glavatice se kriju u dubinama i granju i po pravilu ih je nemoguće prevariti danju.

Ribolov na Zeti počinje čim prođu snežne vode i reka uđe u korito. Tada počinju prva rojenja insekata. Razni tularaši i jednodnevke izleću iz vode na sve strane, ali česte površinske aktivnosti nema skoro nikada. Mogu se usuditi da kažem da su strimer i nimfa najbolji izbor u 90 % situacija. Verujem da je tako zbog dubine reke i činjenice da je glavatica dominantna riba, a ona, čak i kao sitnija, uglavnom jede ribu, a i ne voli da se diže ka površini. Karakterističnih insekata samo za obale Zete, nema, jedino su kamenjarke ređe. Roji se sve kao u drugim rekama, jedino je bitno znati da zbog toplije klime ta rojenja počinju ranije, čak i do 20 dana.

Ovdje su veliki klenovi i pastrmke

Tokom leta većina riba se kreće po brzacima i bukovima zbog mnogo veće koncentracije kiseonika i sitne ribe. Na Zeti se ribe nalaze na uobičajenim mestima kao i na drugim rekama, znači kamenje, pojasevi vegetacije, razno granje…, ali je riba dosta preplašena. Mora se biti obazriv i tokom prilaska mestu i tokom hodanja kroz vodu, a prezentacija mora biti skoro pa savršena. Sitniji primerci pastrmke su u plićacima i vole da napadaju sve što vide, mada su moj izbor uglavnom crni strimeri, wooly bugger pogotovu. Pupe sedževa su još jedan adut na Zeti zbog obilja sedževa, a na sporijim mestima fazanov rep u paraloop varijanti na udici broj 14 mi je doneo lepih trenutaka.

Glavatica, je čuvena riba u Zeti, raste i preko trideset kilograma. Verovatno više nema tolikih primeraka, zbog krivolova. Ona  je jedna od načešće lovljenih riba, a opet je misterija za mnoge. One veće ne vole plićake. Love uglavnom noću i to većinom sitnu ribu. Preko dana bi poneka mogla da se dobije u virovima, oko granja sa ekstra teškim strimerima, tonućim strunama, malo jačim štapovima, ali je to Sizifov posao. Tada ju je teško dobiti i varaličarenjem. One sitnije do kilogram, eventualno, dva mogu se često videti u plićim delovima reke kako se, na dnu, hrane raznim nimfama i ponekad krenu za nekim emerdžerom ili ribicom. Takve primerke, ne treba podcenjivati, oprezne su i ako posumljaju bilo šta, odustaju od napada. Događalo mi se da prate strimera i samo mu čupkaju repić, po nekoliko puta, kao da ga probaju. Mušicu znaju da prate i po nekoliko metara i odustanu. U takvim trenucima svakom mušičaru srce zaigra, popne se u grlo od adrenalina. Borbene su kao i svaka pastrmka, ali retko iskaču iz vode, uglavnom vuku ka dnu, beže ka nekoj prepreci i sl… Nakon borbe i zamaranja riba se teško oporavlja, poput lipljena, tokom puštanja. Traje nekad i po nekoliko minuta. Mnogi ribolovci iz okolnih mesta je i ne puštaju, jer misle da će uginuti kad je puste. Verujem da je to većini samo opravdanje kako bi i sitnije primerke uzimali.

Nekada jedna od najbrojnijih riba, klen je dosta proređen, ali se i dalje love primerci čak i do 4kg, ali ne na muvu. Klen se najviše zadržava u mirnijim delovima ispod vrba, u lokvanju. Nekada su ga lovili na običan leskov štap i skakavca, brzi pec, iz drvenih čamaca lagano klizeći uz obalu. Ja sam pokušao samo jedan put da ga lovim slično tome, iz čamca na mušičarca. Lovili smo uglavnom sitnije komade, 20 – 30cm. Najviše smo koristili veće muve, a najbolje je bilo na bambulu. Bambula klena privlači na Zeti kao i na svim ostalim rekama na kojima sam lovio. Na Zeti je posebno dobra, jer klena ponekad treba privući i sa većih dubina ili iz granja, a njeno bućkanje je za njega dodatan podstrek. Ovde se klen bori neuporedivo bolje nego na ostalim rekama. Jak je i do zadnjeg daha nabija u dno. Nije nimalo naivan. Sledeći moj odlazak na Zetu će ceo biti posvećen mušičarenju. Naglasak će biti na klenu i lovu iz čamca, jer sam ga zapostavio loveći pastrmke.

Pribor

Univerzalan štap za Zetu bi bila neka petica, jer se teže nimfe i strimeri često koriste. Dužina štapa nije toliko bitna, jer je reka velika, pa prostor uglavnom nije problem. Pastrmke kilašice nisu tako retke, iako je reka po mom mišljenju, opustošena. Struna može bilo koja, DT ili WF, ja koristim DT, a predvezi (leader) duži sa tanjim tipetima (od 0.14mm do 0.20mm). Ribe sa veće dubine imaju prilično vremena da zagledaju ceo sistem i muvu dok dođe do nje. Prilikom nimfarenja često koristim olovne kuglice, da bi što pre spustio muvu, ponekad i preko dva metra duboko.

Ljudi sa Zete

Mušičareći pored Zete osećaćete se uglavnom kao da niste sa ove planete. Ljudi, ako ih bude u blizini, će stajati da vas gledaju, čude se, raspituju, šta je to, što taj maše i slično? Ribolovci će vas uglavnom savetovati da te sitne muve ne rade tu. One moraju da budu velike, čupave… Ponekad ih i vredi poslušati. Pojedini ribolovci, najčešće oni najneugledniji, u maskirnim uniformama, samotnjaci će vas dobro posavetovati, jer su takvi najčešće više na vodi nego kući. Oni znaju tačan kvadratni metar i vreme hranjenja pojedinih riba, čak i velikih pastrmki, ali i oni retko uspeju da ih prevare. Imao sam čast, kao klinac, da upoznam jednog od njih – Jogija. Čovek koji zna brojno stanje pastrmki u svom kraju, jedino što im imena nije dao, jer ga verovatno mrzi. Od njega sam dosta naučio. Na Zetu skoro nikada ne izlazim popodne na vodu. Jutro je najbolje, pa veče, Još ako kiša rominja, svašta može da vam stavi čekrk na slatke muke.

Dozvole ili crna hronika

Oko dozvola ljudi koji dolaze na Zetu ne treba da brinu, tačnije ne treba ni da ih kupuju. Ovo je ružno reći, ali tako je. Jedini deo koji čuvari posećuju je prvih par km nizvodno od Glave Zete i Glavu Zete, mada i to retko. Ja pecam na Zeti više od 10 godina i video sam ih poslednji i jedini put možda 2000. godine. Nadam se da će se i to uskoro promeniti. Ljudi koji tada naiđu na Zetu će moći da kupe dnevne dozvole u Danilovgradu. Ribolovačko udruženje nije teško naći, samo pitamo nekoga, jer ima par ulica u gradu. Lov ribe strujom i puškom je najrasprostranjeniji, samice nisu retkost kao i dinamit, mada se dinamit, čini mi se, sve ređe koristi. Minimalne mere i ograničenje u količini ribe koja se nosi skoro niko ne poštuje, ali se reka uvek nekako obnovi. Sam dolazak je jednostavan. U Podgorici pitamo nekoga da nas uputi na stari put za Danilovgrad. Idući tim putem prvo mesto koje je dostupno i kolima je gore pomenuto Vranjske njive, slede Spuž, Danilovgrad, Tunjevo i Glava Zete. Kad se skrene desno sa starog puta ka Danilovgradu, većina sporednih puteva će vas odvesti do Zete, ali mali broj mesta je pogodan za mušičarenje. Može samo iz čamca. Zato je moj predlog obići samo ona mesta koja sam pomenuo ili otići sa nekim ko je poznaje reku.

Most na Zeti nekada

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

I za kraj, dođite i sami se uverite.

Priroda na Zeti nije netaknuta, ali je i dalje prelepa. Moć reke se vidi na svakom koraku, u njenim retkim, ali lepim bukovima, u oborenom drveću koje svedoči o njenoj snazi i naravno ribama koje u njoj lovimo. One su prepredene i bore se do kraja. Zeta je svakako reka koju preporučujem svima da posete, ne samo zbog ulova, već zbog celog ambijenta i lepote. Ona je od prvog puta kada sam je ugledao moja omiljena oaza.

U blizini mosta u Spužu

(POSEBAN OKVIR)

Zeta je desna pritoka reke Morače u Crnoj Gori. Izvire kao potok Surduk, koji se u Nikšićkom polju, nakon dve manje pritoke, jednu iz Vukova vrela, a drugu iz vira Kule, naziva Sušica. Pošto primi Rastovac (Brezovicu) i jednu bezimenu rečicu, zove se Zeta, u koju se uliva Moštanica. Pri niskom vodostaju gubi vodu u više ponora, a kad jače nadođe, propada na ivici polja u ponor Slivlje, zajedno sa svojom pritokom Gračanicom. Odatle teče podzemno u pravoj liniji, oko 5km i ponovo izbija iz pećine na južnoj padini Planinice na vrelu Perućice i Glave Zete, na visini od 100m, a oko 550m niže od ponora Slivlja. Kod sela Tvorila pravi vodopad Slap. Kroz  Bjelopavlićku ravnicu teče mirno i meandrira. Sa obe strane prima po nekoliko manjih pritoka i ispod ruševina Duklje (nekadašnjeg grada kod Podgorice), uliva se u Moraču kao njena glavna pritoka. Do Slivlja se zove Gornja Zeta, a od vrela Perućica Donja Zeta. Njena dužina, s podzemnim tokom, iznosi 89km, a površina sliva 1.547 km². Zeta nosi znatnu količinu vode pa su na Glavi Zete i Slapu podignute hidrocentrale.

Muve za Zetu

Ovo su neke muvice koje rade na Zeti. Žuti, narandžasti i bordo tulari na većim udicama sa ili bez mesinganih glava su muve koje se moraju imati na Zeti, kao i crni wooly bugger. Takođe i suva verzija bordo tulara ili jednodnevki je muva koja se mora imati, i mora biti na velikim udicama, obično 10 ili 8 kao i za nimfe.

tekst i foto: Vladimir Petrović – Oholi
foto: Ivan Knežević

Takođe pogledajte

Jedina stara intriga

Poslije smrti oca u drugoj polovini petnaestog vijeka, na crnogorski prijesto dolazi Ivan Crnojević. Pored …

Porijeklo Radonjića iz Bjelopavlića

Kuća sa stupom

Među Bjelopavlićima je bilo dosta bratstava koja su se isticala. Međusobno uvažavanje bilo poznato posebno …

Оставите одговор

%d bloggers like this: