ГОДИНА ПРОЂЕ, ЧАС НИКАД

Седмица за нама, даниловградским гимназијалцима значила је повратак у клупе. Понедјељак, 22. јануара обиљежио је почетак другог полугодишта  школске 2017/2018. године.  

Прва седмица у школи увијек намеће мноштво питања, али оно примарно би вјероватно било – шта је њен смисао? Оно лукаво прожима сваки наш покрет још од буђења тог првог школског дана када је сваки ученик бар на тренутак био у искушењу да се врати у кревет јер „сигурно нећемо радити ништа важно“. Храбри су ипак устали и смјело кренули ка новим школским побједама. Многи су, истина, кренули али не и стигли у школу. Ноге су их, ни сами не знају како, одвеле до неког од даниловградских кафића гдје су  на крају и провели свој први „школски“ дан.

Оне који имају одговоран став према школи ништа није спријечило да се 22. јуануара ипак нађу у њој и тако наставе до петка. Њихова мотивација се, осим жеђу за знањем, базирала и на нади да ће та прва школска седмица ипак бити лакша од уобичајених. Како то обично бива, нашли су се у заблуди. Одвикнути од школских обавеза, дане су подносили никада теже. Чинило се да је 2017. година трајала краће од једног школског часа у овој новој 2018. која је тако пуно обећавала.

Са овонедјељним искуством, спремно чекамо нову школску седмицу уздајући се у теорију релативитета која ће нам помоћи да нађемо начин да је учинимо краћом.

За Портал Волим Даниловград,
Пише Бојана Шолаја