Danilovgradske fatamorgane: Hotel Zeta se obnavlja 20 godina

Piše Ivan Milošević, Urednik portala srpska24.me

Danas je šef DPS u pratnji partijske svite obišao Danilovgrad i ispričao dobro poznate bajke. Otvorio je market „Volija“, odšetao do predsjednika opštine, popio kafu i izgleda nešto jače i najavio obnovu hotela „Zeta“! Nepristojno i do zla Boga bezobrazno!

Pa i danilovgradske gliste znaju da o obnovi ovoga hotela republička i opštinska vlast pričaju decenijama, najmanje 20 godina i nikome ništa. Pred svake izbore najavi se procvat danilovgradskog turizma, obećaju se vjerske i ostale turističke posjete manastirima Ostrog i Ždrebaonik, a kada se birališta zatvore u „Zetu“ se ponovo usele psi lutalice, slegne se prašina tobož započetih radova i sve se ostavi u tom stanju naredne četiri godine. Tako je barem bilo prethodne dvije decenije, a ne vidim razloga zašto tako ne bi bilo i nakon 30. avgusta. Hotel „Zeta“ je vjerovatno najtrajnije i najdugovječnije neispunjeno obećanje DPS-a i skoro je bez konkurencije u Crnoj Gori!

Ruina pomenutog hotela u prethodne dvije decenije prelazila je iz ruku u ruku. Kupovali su je razni privatnici, predstavljali vizije novog zdanja sa jednom i kusur zvjezdica i nikome ništa. Padali su projekti, vlasnici su prodavali u bescijenje ono što su samo prije koji mjesec ili godinu kupili, lokalna uprava je kukala na vlast, a republičke službe su optuživali opštinare i sve tako redom i godinom za godinom. I sada dođe Milo sa svitom i kaže da se danas okreće novi list, nova budućnost, novi hotel i novi život! Ko mu vjeruje stvarno mora da ima podeblje Migove koverte u džepu ili su mu sive ćelije nešto previše usporene, pa ne spajaju kako treba elektromagnetne i ostale talase u glavi!

Doći u Danilovgrad i obećati brda i doline je takav šamar običnim građanima od kojeg moraju taman četiri godine da se oporavljaju. Pa i zetske pastrmke znaju da je u Bjelopavlićima preko 10.000 hektara obradivog zemljišta, a već 30 godina obrađuje se samo 500 hektara! Danilovgrad u eri „Odlučno za Cg“ nema sopstvenu kanalizaciju, nego se sve fekalije iz ovoga grada ulivaju se direktno u Zetu! Danilovgrad je opština u kojoj se do brdskih sela i dan danas dolazi teškom mukom, a prelijepa izletišta na Ponikvici i Vukotici za lokalnu vlast kao i da ne postoje! Ima toga i još, ali ovo je dovoljno da se neko u ovom gradu, a posebno šef DPS-a, zastidi što priča nebuloze o razvoju ovoga kraja. Pa, lokalna uprava je i dalje na teretu Egalizacionog fonda i da nema pomoći države u opštinskim kancelarijama bi bila prava pustoš! O bivšim privrednim gigantima u ovom gradu i Spužu i da ne govorimo. Sve je to propalo i uraslo u korov, ali zato je tu sjaj „Volija“ i šefa DPS-a! Hoće li oni zasjeniti sunovrat ovoga kraja zavisi od grama ili kilograma mozga. Nadam se da je sve više onih kojima mozak postaje pouzdaniji svjedok stvarnosti od onoga što o njoj priča DPS i njen šef!

P.S. Prije više od pet godina u „Danu“ sam napisao tekst o hotelu „Zeta“. Mislim da je aktuelan i danas:

DANI­LOV­GRAD – Pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve u Da­ni­lov­gra­du još u ok­to­bru 2013. go­di­ne sa­op­šti­li su da je ho­tel „Ze­ta“ po dru­gi put pro­dat i to ame­rič­kom bi­zni­sme­nu na­šeg po­ri­je­kla, Mi­lo­ra­du Skro­ba­no­vi­ću. Ipak od re­no­vi­ra­nja ovog objek­ta za­sad ni­šta ne­ma.

Obje­kat ho­te­la „Ze­ta” već go­di­na­ma naj­ve­će je ru­glo gra­da, a iz Op­šti­ne već du­že ne sa­op­šta­va­ju šta je sa no­vim vla­sni­kom i ka­kve su nje­go­ve ide­je o ob­no­vi ho­te­la. Od ku­po­vi­ne u jav­no­sti se ni­je ogla­ša­vao ni Skro­ba­no­vić. Ko­li­ko je po­zna­to, on od ok­to­bra 2013. go­di­ne ni­je do­la­zio u Da­ni­lov­grad, a mejl ko­ji je „Dan“ ne­dav­no po­slao na nje­go­vu adre­su još je bez od­go­vo­ra.

A pri­je sko­ro dvi­je go­di­ne pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve su odr­ža­li sa­sta­nak užeg ko­le­gi­ju­ma i na­ja­vi­li ob­no­vu ho­te­la. Ta­da su Bra­ni­slav Đu­ra­no­vić, pred­sjed­nik Op­šti­ne, Zo­ran Bo­ško­vić i Vi­do­je Pa­vi­će­vić, pot­pred­sjed­ni­ci, i dr Mi­o­drag Đu­ro­vić, pred­sjed­nik SO, is­ta­kli da oče­ku­ju da no­vi vla­snik što pri­je re­no­vi­ra ovaj obje­kat ko­ji je već go­di­na­ma naj­ve­ća ru­i­na i cr­na ur­ba­ni­stič­ka tač­ka ovo­ga kra­ja.

-Lo­kal­na upra­va ni­je ima­la uti­caj na pro­da­ju ho­te­la, ali je pret­hod­nih go­di­na pred­u­zi­ma­la što je mo­gla ka­ko bi se ova zgra­da ob­no­vi­la i otvo­ri­la vra­ta za tu­ri­ste- is­ta­kli su ta­da čel­ni­ci op­šti­ne , ne skri­va­ju­ći za­do­volj­stvo što će ko­nač­no i taj vi­še­de­ce­nij­ski pro­blem bi­ti ri­je­šen.

Pod­sje­ti­će­mo da je ho­tel za­tvo­ren još 2005. go­di­ne, ali ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je je pri­va­ti­zo­van i nje­gov vla­snik je po­stao Go­ran Ka­le­zić, vla­snik PP „Ja­streb“. Me­đu­tim, u Ka­le­zi­će­vo pred­u­ze­će uve­den je ste­čaj, a ste­čaj­ne su­di­je Ve­se­lin Vu­jo­še­vić i Mi­lan Gu­be­ri­nić vr­lo br­zo uspje­li su da na­đu no­vog kup­ca.

„Ze­ta“ je po­dig­nu­ta 1976. go­di­ne i ra­di­la je do 2005. go­di­ne. Ge­ne­ra­ci­je iz še­zde­set i ne­ke do­bro se sje­ća­ju ovog ho­te­la za ko­ji se zna­lo i van gra­ni­ca Da­ni­lov­gra­da, pa i Cr­ne Go­re.

Pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve već go­di­na­ma una­zad su na­ja­vlji­va­li nje­go­vu ob­no­vu, ali pret­hod­nih se­dam go­di­na od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. „Ze­ta“ je sve to vri­je­me bi­la na­pu­šte­na i za­pu­šte­na, osta­vlje­na na mi­lost i ne­mi­lost (ne)vre­me­na i za sa­da je ve­ći­nom sklo­ni­šte za bes­kuć­ni­ke i pse lu­ta­li­ce. „Ze­ta“ je je­dan od ri­jet­kih pri­mje­ra gdje su i ov­da­šnji vla­sto­dr­šci is­ti­ca­li da je sra­mo­ta da taj obje­kat bu­de u da­na­šnjem sta­nju.

U da­ni­lov­grad­skom Od­bo­ru Po­kre­ta za pro­mje­ne ka­žu da ih ne ču­di što od li­je­pih obe­ća­nja od no­ve „Ze­te“ ne­ma ni­šta. Če­do­mir Đu­ro­vić, šef od­bor­nič­kog klu­ba PzP-a, ka­že da ne vje­ru­ju ni­ka­kvim in­for­ma­ci­ja­ma iz op­štin­skih ka­bi­ne­ta, pa ni o oni­ma o ho­te­lu.

-Šta sve ni­je­su obe­ća­va­li pret­hod­nih go­di­na, pa ni­je­su ni­šta ura­di­li. Zbog če­ga bi i ta po­to­nja vi­jest ob­ra­do­va­la bi­lo ko­ga, ka­da su oni mno­go to­ga če­ga su se do­ta­kli upro­pa­sti­li. U vri­je­me svog rad­nog vi­je­ka bio sam di­rek­tor pred­u­ze­ća pod či­jim kro­vom je ra­dio ho­tel i do­bro mi je po­zna­ta pri­ča o nje­mu. Ob­ra­do­vao bih se uko­li­ko do­đe do ob­no­ve tog objek­ta na ko­ji smo ne­ka­da svi bi­li po­no­sni, ali zbog ka­rak­te­ra lo­kal­ne vla­sti te­ško mi je da u to po­vje­ru­jem – ka­že Đu­ro­vić.