Glas o vrlinama i junaštvu Vasa Brajovića, poznatog grčkog narodnog junaka i vojskovođe  iz 19. vijeka, davno je prešao granice ove zemlje. Iako se o ovom vrsnom generalu, ratniku i slobodaru kod nas malo zna, u Grčkoj poznatiji kao Vaso Crnogorac (Vasos Mavrouniotis) ostao je upamćen po svojim vojničkim i ljudskim svojstvima, koje su, i dan danas, aktuelne i široko prisutne kod grčkog naroda.

Mjesta u kojima se Vaso borio, Foto: akrokorinthos.blogspot.com

Pre­ma svim ozbilj­nim is­tra­ži­vač­kim po­da­ci­ma Bra­jo­vić je iz Je­len­ka na­do­mak Da­ni­lov­gra­da. Kao mlad čo­vjek oti­šao je iz rod­nih Bje­lo­pa­vli­ća, na­sta­nio se u grč­koj i u toj ze­mlji ostva­rio zna­čaj­nu po­li­tič­ku i voj­nu ka­ri­je­ru. Za za­slu­ge u ustan­ku Va­so Bra­jo­vić je do­bio ti­tu­lu di­vi­zij­skog ge­ne­ra­la i bio je je­dan od naj­po­u­zda­ni­jih sa­rad­ni­ka grč­kog kra­lja Oto­na. Na­ža­lost, o ovom grč­kom ju­na­ku iz Bje­lo­pa­vli­ća da­nas se ma­lo go­vo­ri, a obič­ni gra­đa­ni o nje­mu ni­šta i ne zna­ju, iako je nje­gov spo­me­nik po­dig­nut u Pod­go­ri­ci.

Spomenik u Podgorici

– Va­so Bra­jo­vić (grč­ko ime Ma­vro­vu­ni­o­tis) jed­na je od naj­za­ni­mlji­vi­jih lič­no­sti Grč­ke u pr­voj po­lo­vi­ni 19. vi­je­ka. On je naj­po­zna­ti­ji, ali ne i je­di­ni cr­no­gor­ski usta­nik, ko­ji je uče­stvo­vo­vao u bor­ba­ma pro­tiv Tu­ra­ka za oslo­bo­đe­nje Grč­ke od 1921. do 1929. go­di­ne. Je­dan od nje­go­ve bra­će, Ra­de, ju­nač­ki je po­gi­nuo na ostr­vu Pe­a­ro­su. Špi­ro i si­no­vac Ni­ko­la, kao i bra­ća La­zar i Te­o­dor, sa­mo su dio broj­ne za­jed­ni­ce  usta­ni­ka ko­ji su do­šli u po­moć po­ro­blje­noj bra­ći. O nji­ho­voj bor­bi u Grč­koj po­sto­ji obim­na li­te­ra­tu­ra, a po­me­nu­ću mo­no­gra­fi­ju Ata­na­si­ja Hri­so­lo­gi­sa, kao i oko 1.200 pi­sa­ma u sklo­pu ar­hi­va Va­sa Bra­jo­vi­ća, ko­ji pod tim ime­nom po­sto­ji na Pan­tio uni­ver­zi­te­tu u Ati­ni – re­kao je na jednom ranijem predavanju prof. dr Bra­jo­vić.

On je pri­mje­tio da je Va­so Bra­jo­vić od po­čet­ka ustan­ka 1821. go­di­ne uče­stvo­vao u pre­ko 50 bo­je­va sa Tur­ci­ma. Komandovao je če­ta­ma i ba­ta­ljo­ni­ma i za vri­je­me ustan­ka pod nje­go­vom ko­man­dom po­gi­nu­lo je pre­ko 1.000 lju­di.

Mu­nje­vi­ti voj­nič­ki us­pje­si br­zo su ga una­pri­je­di­li u ka­pe­ta­na ta­ko­zva­nih klef­ti, od­no­sno ma­lih po­kret­nih haj­duč­kih če­ta, a po­tom je do­bio ti­tu­lu hi­ljar­ho­sa. Taj čin je ozna­ča­vao ko­man­dan­ta ko­ji je ko­man­do­vao sa naj­ma­nje 1.000 voj­ni­ka i bio je naj­ve­ći čin u usta­nič­kom pe­ri­o­du. Sa po­bra­ti­mom Ni­ko­lom Kri­je­zo­ti­som, ta­ko­đe usta­ni­kom, bio je ključ­na fi­gu­ra u od­bra­ni Ati­ne, Akro­po­lja i ci­je­le Ati­ke u po­sljed­njim da­ni­ma ustan­ka. A, ka­kav je ju­nak Va­so bio svje­do­či i nje­gov po­hod za oslo­bo­đe­nje hri­šća­na u Li­bi­ji i Si­ri­ji i to na po­ziv pra­vo­slav­nog si­rij­skog epi­sko­pa.

Taj po­hod je bio ne­u­spje­šan, ali uka­zu­je na slo­bo­dar­sku vi­zi­ju i pra­vo­slav­nu du­šu Va­sa Bra­jo­vi­ća – do­dao je prof. dr Bra­jo­vić.

Od kra­lja do­bio čin ge­ne­ra­la

Na­kon oslo­bo­đe­nja i do­la­ska kra­lja Oto­na na grč­ki pre­sto Va­so Bra­jo­vić po­sta­je je­dan od tri naj­zna­čaj­ni­je lič­no­sti u no­vom kra­ljev­stvu. Od no­vog kra­lja do­bi­će čin ge­ne­ra­la i po­sta­će voj­ni upra­vi­telj cen­tral­ne i is­toč­ne Grč­ke i is­tak­nu­tu član Fran­cu­ske stran­ke.

– Va­so je sa pr­vom su­pru­gom Je­le­nom imao če­ti­ri si­na, od ko­jih je naj­po­zna­ti­ji Ti­mo­le­on ko­ji je po­stao ge­ne­ral i va­žan po­li­ti­čar u Grč­koj. Sa dru­gom že­nom imao je kćer­ku Pe­tru ko­ju je na­zvao po maj­ci.

Ti­mo­le­on

Va­so je umro 1847. go­di­ne od te­ške upa­le plu­ća. Ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja na­kon nje­vo­ve smr­ti grč­ke vla­sti su sru­ši­le nje­gov grob na Pr­vom atin­skom gro­blju u ale­ji za­slu­žnih gra­đa­na.

To je vje­ro­vat­no po­slje­di­ca du­ge i bje­so­muč­ne kam­pa­nje ko­ja je ovog ju­na­ka pra­ti­la i to­kom ži­vo­ta. Bi­lo je u Grč­koj pu­no onih ko­ji su sa ne­po­što­va­njem go­vo­ri­li o ulo­zi Va­sa u grč­kom ustan­ku.

Oni ni­je­su mo­gli da pri­hva­te da ne­ko ko ni­je Grk ima ta­ko ve­li­ke za­su­ge za oslo­bo­đe­nje Grč­ke.

I da­nas se nje­go­va ulo­ga mi­ni­ma­li­zu­je i ri­jet­ki su po­me­ni o jed­nom od naj­ve­ćih he­ro­ja grč­kog ra­ta i oslo­bo­đe­nja.