Sjutra počinje izbor novog patrijarha SPC

Izbor novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) počeće sjutra u kripti hrama Svetog Save u Beogradu, saopšteno je iz SPC-a.

Navodi se da će Sveti Arhijerski Sabor za izbor novog poglavara SPC započeti u devet sati svetom arhijerejskom Liturgijom koj će predvoditi mitropolit dabrobosanski Hrizostom.

– Izborni Sabor biće održan u kripti Spomen hrama Svetog Save na Vračaru po proceduri određenoj Ustavom SPC i kanonima Svete Crkve – objavljeno je na sajtu spc.rs.

Dodaje se da nije predviđeno prisustvo medija, a po završetku zasedanja biće izdato zvanično saopštenje za javnost.

Kako se bira patrijarh?

Postupak izbora novog patrijarha propisan je Ustavom Srpske pravoslavne crkve.

Prema tom dokumentu, do izbora budućeg patrijarha njegove dužnosti obavlja Sinod, na čelu sa najstarijim članom.

„Sinod je ‘crkvena vlada’. Nju sačinjava nekoliko episkopa, vladika. Najstariji u Sinodu je vršilac dužnosti patrijarha, to je mitropolit dabrobosanski Hrizostom. On nije najstariji po godinama starosti, već po godinama koliko je dugo u svom vladičanskom činu“, objasnio je za RSE teolog Mladen Aleksić.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, 46. po redu, biće izabran na Izbornom saboru. Dan i mesto održavanja Sabora raspisuje Sinod.

„Sveti arhijerejski Sabor je skupština svih episkopa, vladika, mitropolita koji dolaze na sednicu. Oni na sednici pokreću izborni postupak, i taj sabor postaje Izborni sabor“, objašnjava Aleksić.

Uz podsećanje da je redovni Sabor SPC, koji je trebalo da bude održan u maju ove godine, do daljeg odložen zbog pandemije korona virusa, teolog Mladen Aleksić ističe da se za sada ne zna kad će biti organizovan postupak za izbor novog patrijarha.

„Mislim da je trenutno SPC u velikom izazovu kako rešiti te probleme – i epidemiološke i organizacione. I na kraju, kako sve rešiti u skladu sa propisima oko izbora novog poglavara“, rekao je on.

Ustav SPC nalaže da Izborni sabor treba da se održi najkasnije tri meseca od upražnjavanja mesta patrijarha – odnosno „patrijaršijskog prestola“, kako piše u dokumentu. Saboru treba da prisustvuje dve trećine od 40 članova – arhijereja.

Kako se glasa?

Na Izbornom saboru, članovi predlažu trojicu kandidata za patrijarha.

Kandidat za patrijarha mora da ispuni uslov da je eparhijski arhijerej (na čelu eparhije pod upravom SPC) najmanje pet godina. Procedura nalaže da se trojica kandidata biraju tajnim glasanjem. Svaki kandidat mora dobiti natpolovičnu većinu glasova.

Kada se saznaju imena trojice kandidata koji su dobili natpolovične većine glasova, prelazi se na biranje „apostolskim žrebom“.

„Apostolski žreb“, ukratko, ovako izgleda – na službi „Priziva Svetog Duha za izbor novog patrijarha“, imena trojice kandidata stavljaju se u zasebne koverte, a one u Jevanđelje.

U tačno određenom delu službe, jedan od monaha, izabran od Sabora, izvlači kovertu u kojoj je ime novog patrijarha.

„Koga izvuče, on je novi patrijarh. Ta komplikovana procedura ’apostolski žreb’ je vraćena šezdesetih godina prošlog veka, jer je ranije država dosta uticala na izbor poglavara“, istakao je Aleksić.

Suština tog čina je u verovanju da su „članovi Sabora odabrali kandidate po ljudskim vrlinama, a da je Božja volja koji je od njih trojice dostojan trona patrijarha srpskog“.

Ko su mogući kandidati?

Teolog Mladen Aleksić je za RSE rekao da kao član Srpske pravoslavne crkve „ne bi želeo da licitira imenima“ za kandidate.

„Mislim da to u ovom trenutku zaista niko ne zna, to samo Bog zna. Jer ako pogledamo kratak istorijat izbora dvojice poslednjih patrijarha, retko ko je prognozirao da će episkop Irinej postati patrijarh. Ili 1990. godine, kada se pojavio ne toliko poznat episkop sa Kosova Pavle, koji je kasnije postao patrijarh“, napomenuo je on.

Profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu Slobodan Sadžakov podseća da je 1990. godine patrijarh Pavle dobio kandidaturu, odnosno podršku episkopa, tek nakon devetog kruga glasanja.

„To finalno biranje se ne može predvideti, ali možemo govoriti o kandidatima koji figuriraju“, mišljenja je Sadžakov.

„Verovatno će jedan od kandidata biti uticajni episkop bački Irinej Bulović (nosi isto ime kao prethodni patrijarh prim.aut.). Ne bi me začudilo da to bude i vladika Grigorije koji je veoma popularan i veoma značajan u toj, da tako kažem, struji koja je bila suprotstavljena ovoj ‘irinejskoj’ struji“, nabrojao je on.

Sadžakov napominje da proteklih godina u SPC postoje ’ozbiljni raskoli’:

„Šta su bili razlozi njihovog rascepa – pre svega su bili vezani za politiku, događanja koja je diktirala politika, kao recimo oko Kosova. Videli smo da su jednu struju činili patrijarh Irinej, episkop Irinej Bulović i Porfirije koji su nastojali da budu u dobrim odnosima sa državom“.

„Drugu“ struju, napominje Sadžakov, predvodio je pokojni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

„Ona je oštro kritikovala vlast, u nekim momentima čak i patrijarha. Oni su došli u direktan sukob sa Aleksandrom Vučićem, Amfilohije je čak bacao i kletve“. Prema rečima Sadžakova, „tvrd stav“ oko Kosova zauzima i vladika Grigorije, koji uživa veliku popularnost u delu javnosti.

S tim u vezi, mišljenje je profesora Sadžakova da je „u kontekstu budućih pregovora o Kosovu i te kako važno ko će biti novi patrijarh i kakav će biti njegov odnos sa državnim vrhom“.

„Gotovo sam siguran da se neće osluškivati glas vernika, ta popularnost je jedna zanimljiva varijabla. Dešavalo se da neko bude jako popularan u narodu, ali da u tim crkvenim procedurama ne bude izglasan. Sve je u kombinatorici onih koji vladaju u SPC, a to je 40 arhijereja koji čine Sabor“, rekao je on.