Naslovna - Mjesta i znamenitosti - Starinci, Dukađinci i noviji doseljenici (II Dio)
Starinci, Dukađinci i noviji doseljenici

Starinci, Dukađinci i noviji doseljenici (II Dio)

Narodno predanje seže u vrlo daleku prošlost, te su se na osnovu njega i nešto istorijskih podataka mogle pratiti sve znatnije etničke promjene. Kako navodi u svom pisanju Petar Šobajić na prostoru današnjih Bjelopavlića do sada su živjele tri etnički različite grupe: Španji koji su bili najstariji narod, za njima su bili Lužani pa su njih skoro potpuno zamijenili današnji Bjelopavlići.

Sastav i porijeklo Bjelopavlića

Šobajić je u svojoj knjizi Bjelopavlići i Pješivci ispitujući porijeklo svakog bratstva u plemenu došao do saznanja da u sastav plemena Bjelopavlića ulaze po porijeklu i vremenu naseljavanja tri različite grupe: starinci, Dukađinci i noviji doseljenici.

Starinci, Dukađinci i noviji doseljenici

STARINCI

B. Dukađinci

Najveći deo br u plemenu Bjelopavlićima dovodi svoje poreklo od jednog zajedničkog pretka – Bijelog Pavla iz Dukađina. Od njegova dva sina, Mitra i Bube, razvile su se dve velike i razgranate porodice Mitrovići i Bubići. Prvih ima znatno više nego drugih, a skupa čine oko ¾ celog plemena.

Po nekim varijantima predanja o poreklu Bubinu i Bubića, koje ćemo dalje izneti, dalo bi se reći da pomenute dve velike p nisu od jednog pretka, nego da je tu bilo spajanja između starijih doseljenika Mitrovića i mlađih doseljenika Bubića, a da se to spajanje izvršilo veoma davno. Ostavićemo da o tome govorimo više u odeljku o formiranju plemena, a izložićemo ponaosob br Mitrovića i Bubića, filijaciju njihovu, koju oni dobro znaju, navodeći sve varijante predanja o prvom poreklu.

Mitrovići. Mitar, sin Bijelog Pavla, živeo je u Sretnji gde mu se otac bio naselio. Imao je sinove Pavka, Petrušinu i Nikolu – mnogi dodaju i četvrtog Kaletu. Najviše je potomaka od Pavka i Petrušine, po njima su oni delovi u sredini plemena dobili imena Pavkovići i Petrušinovići, a dele se na mnoga br.

Pavkovići. Izložio sam ranije granice Pavkovića prema Vražegrmcima i Petrušinovićima. Sem Pavkovih potomaka u Pavkovićima žive i potomci od njegove braće Nikole i Kalete. Pavko je imao sinove Đurđa i Braja. Đurđe je imao Raslava, a on Jovana i Pavića. Od njih su Jovanovići i Pavićevići. Od Braja su Brajovići. Nikola je imao Matijaša i Tomaša, od njih su Matijaševići i Tomaševići. Od trećeg brata Kalete su Kalezići. Staro selo Pavkovića je Sretnja, namnožavajući se odatle su se oni postepeno iseljavali prema zapadu do Vražegrmaca i preko Zete. Njihova su sela Sretnja, Brijestovo, Lubovo, Podpođe, Kalezići, Jovanovići, Gornji i Donjih Rsojevići, Viš i preko Zete Tvorilo i Kujava. Brajovići su vrlo davno pridigli iz Sretnje i naselili između Petrušinovića i Martinića. I ako su odvojeni, računaju se uz Pavkoviće, s njima su ranije činili jedan batalion. Uz br ćemo pominjati i vreme, kad se koje iselilo iz Sretnje.

Jovanovići su sa Pavićevićima prvi iseljenici iz starog sela Sretnje. Do Jovana i Pavića broje 10 pasova, a pričaju da su oni bili u vreme Ivana Crnojevića. Ivan beg je imao u Pavkovićima zemlju, koju su mu oteli pomoću Turaka i odmah se na nju naselili. Jovanovići su dali ime selu u kom žive, broje pasove ovako: Mijajlo – Đorđe – Savo – Bogeta – Nika – Vukota – Mijajlo – Ivan – Nika – Jovan – Raslav – Đurđe – Pavko – Mitar – Bijeli Pavle. Pada u oči malo predaka do Jovana, koga stavljaju u vreme Ivana Crnojevića; da je on bio u to vreme , izneo bi jedan pas više od 40g.

Ima ih u selu 55k: zovu se na uža br Kneževići, Savićevići (od njih su Čobeljići), Matunovići i Vukovići. Pre 8 pasova je prešao iz sela na onu stranu Zete u Tvorilo Janko Miličkov Jovanović. Od njega ima u Tvorilu 28k i u Kujavi, koja je iz njega naseljena, 45k. Jovanovići u ovim selima se dele na uža br: Vuletiće, Boleviće, Milićeviće i Kosanoviće. Tvorilo i Kujava su pripadali do kraja 17v pješivačkom selu Britvićima, koje su Bjelopavlići tada razorili i naselili Jovanoviće. Krajem 18v, kad su se Bjelopavlići otrgli od Turaka skupi Jovanoviće njihov knez Nikola Nikin pa sađu u Kosovi Lug i posednu Sladojevo Kopito pored Sušice. Kosovi Lug je bio tada neurađen i slabo naseljen zbog opasnosti od Turaka. Skoče na njih tada Ćiriočani i Petrušinovići da ih odatle odagnaju, ali se oni silom odupru. Ima ih u Sladojevom Kopitu oko 20k. U Barama Šumanovića u Vražegrmcima živi njihovih 6k. Od skoro ih je prediglo u Kolašin 10k. Iseljenih ima u Srbiji. Brat pomenutog Janka Miličkova, Mića, odselio je vrlo davno u Užice. Čuli su da se njegovi potomci zovu Dragićevići. Pre rata 1877-8 prešle su 3k u Azanju, u Valjevo 1, a posle rata u Prokuplje 3, Čačak 3, Kuršumliju 2, Soko Banju 3, u selo Konjarnik (topl okrug) 20k, a nekoliko kuća u Petrovac, Obrenovac i selo Begaljicu.

Pavićevići su iz Sretnje prešli kad i Jovanovići i naselili se u Rsojevićima. Prešao je kažu Pavić, do koga broje 10 pasova. Ima ih u G Rsojevićima 22, a u Donjim 84k. Pavićevića ima i u Sretnji 29k i Koljenšića 15k. Koljenšići su jedno uže br njihovo. Ovi se sa Sretnje nisu kretali i po tome bi se reklo, da se ovo br razvilo bilo u Sretnji i da nije samo rodonačelnik njegov Pavić, nego docniji potomci iselili u Rsojeviće. Zovu se na uža br Šutanovići, Živaljevići, Perčevići, Koljenšići i Lolevići. U Dolovima iznad Slatine žive njihove 4k, Kujavi 2, Frutku 3, u Kosovom Lugu oko 15. Iselili su se u Srbiju posle rata 1878g u Lončare kod Grocke 6k, Užice 2, u neko selo kod Valjeva 5, u Konjarnik nekolike kuće i u Beograd. Ima ih u Budvi.

Matijaševići broje pasove: Mirko – Jovan – Mićo – Simo – Novak – Zrno – Neneza – Đuro – Lalin – Matijaš – Nikola – Mitar – Bijeli Pavle. Kažu da je sve do Đura Zrnova bila samo po 1k. Đuro je imao četiri sina, Iliju, Peja, Velimira i Radula. Po njemu su se prozvali Đurovići, ime Matijaševići se sada retko upotrebljava. Dele se na uža br, Vojvodići od Ilije, Pejovići, Velimirovići i Radulovići od njegove braće. Iz ove je kuće bilo 11 vojvoda. Nenezu Lalinovića pominje Marijan Bolica kao starešinu Bjelopavlića u „Opisu skadarskog sandžaka“ od 1614g.

Đurovića ima u Sretnji 31k. Sa Sretnje je predigao u Vražegrmce vojvoda Ilija Zrnov, koji je bio u 17v, i naselio se u Vinićima. Nisam mogao saznati zbog čega je tamo prešao. Njegovi su potomci živeli u Vinićima do vojvode Novaka Begova. U njegovo su vreme prešli u Viš, krajnje selo pavkovićsko prema Vražegrmcima. Vojvoda Ilija je imao vojvodu Rada, od koga je uže br Vojvodići 14k i Andriju, od koga su Prekići, 7k. U Viš su k ovima prešle nekolike kuće njihovih rođaka iz Sretnje (Radulovića 6k, Velimirovića 2 i Pejovića 1). Oni su osnovali selo Viš, a videćemo da je pre njih tu bilo staro selo. Iz Sretnje je prešao u selo Grlić u Kosovom Lugu AKim Đurović, do koga broje pet pasova, na agaluk Dizdar-age spuškog. Od njega i brata mu u Grliću ima 15k. U Danilovom Gradu živi 7k Đurovića.

Tomaševići. Živeli su nekada u selu Podima ispod Sretnje, odakle su pre oko 250g sišli u Kosovi Lug i nastanili se u Ćuriocu. Od svih Bjelopavlića oni su se najranije naselili u polju, nisam mogao saznati šta je bio uzrok da napuste svoje staro selo. Najveći deo njihov živi sada u Ćuriocu, odakle se nekoliko vratilo i nastanilo u Lubovu, selu do Poda. U Lubovu ih ima 10k, prezivaju se Tomaševići. U Ćuriocu se zovu Tomaševići 19k, zadržali staro prezime, Dragovići 34k, Đurovići 12 i Braletići 4. Dragovići i Đurovići su od dva brata Draga i Đura, do kojih nabrajaju 6 pasova. Dragovića ima u Danilovom Gradu 2k, Spužu 8 i Martinićima 1. Braletića je 4k odselilo u Kruševac.

Kalezići. Stara su im sela Brijestovo i Kalezići do Sretnje, u Brijestovu ima njihovih 27k, a u Kalezićima 17. Zbog krvne zavade sa Jovanovićima pre više od 100g najveći je deo prešao odande u selo Jastreb u Kosovom Lugu, tu ima 57k. Pričaju da je njihov daleki predak Kaleta bio čuvar imanja Ivana Crnojevića u Brijestovu, on je sa sinovima činio velike zulume drugim plemenicima. Unuk Pavkov, Raslav, ode zato u Bosnu i dovede Turke, te napanu na Kaletu i sluge Ivan-begove. Sluge pobiju a jedan sin Kaletin tada pobegne i ode preko Tare. Od njega je tamo veliko muslimansko br Kaljići. Kazivali su mi, da i Kaljići znaju da im je poreklo iz Bjelopavlića od ovog br. Davno se poturčio, negde u 17v, pop Andrija Kaletić zbog zuluma Bulatovića, doseljenih Rovčana u Brijestovu. Naselili su ga Turci u Žabljak i prozvali Aferim-kadija. Od njega su Aferići, koji su docnije iz Žabljaka predigli u Podgoricu i sada u njoj žive. Dok je Podgorica bila turska, Aferići su bili jedno vrlo ugledno br muslimansko, od njih je bilo činovnika i sudija. – Iseljenih Kalezića ima u selu Gaju kod Kruševca, predigle su nekolike kuće posle 1878g. Da napomenemo i to, da neki dobri znalci predanja kažu, da Kalezići nisu od Bijelog Pavla, nego da su starinci – Lužani.

Brajovići. Ovim imenom obuhvaćeno je nekoliko br koja vode poreklo od Braja, sina Pavkova. Brajo je bio pogrešio sa nekom rodicom, te ga po presudi nekog Raduna Tomaševića, koji je u to vreme bio glava plemenu, obese u selu Pažićima na mestu koje se od tada zove Krivosud, jer se docnije bilo dokazalo da Brajo nije bio kriv. Njegovi sinovi pređu u selo Golubovce u Zeti, tamo jedan ostane, a drugi se vrate i nasele do Petrušinovića u selu Krasovini, pa odatle pređe u Laće. Brajo je po jednom kazivanju imao Nikolu, Jova, Ika i Vukašina, koga su zvali Kotlo. Od njih su Erakovići od Nikole, Jovovoići, Ikovići i Kotlešići. S njima živi još nekoliko brastva, koja nose isto ime Brajovići i kazuju da su od Braja, a drugi im to spore. To su Filipovići, Tomkovići, Košutovići, Đuretići, Prelevići i Čučkovići. Stara sela Brajovića su Laće i Krasovina, od polovine prošlog veka se iz njih najveći deo premakao gore u strane, u Osoje, Tvrdan i Gostilje Brajovićko i na niže u Jelenak pri polju. Do 1852g imali su u Kosovom Lugu samo staje za stoku i malo stalnih kuća, od tada su naselili Kosić, koji je sada jedno od najvećih i najbogatijih sela njihovih.

Erakovići žive u Podima, ima ih 12k i u Kosiću 2. Oni su od Nikole, najstarijeg Brajovog sina. Jovovićima su kuće u Laću i Jelenku 17, Gostilju 7, u Kosiću 28. Odselilo ih je posle 1878g 5k u Jagodini. Ikovića sa užim br Polikordićima ima 39k (u Laću 4, u Jelenku 19, Gostilju 11 i Kosiću 5). Odselilo ih je, kad i Jovovoića, 5k u Soko Banju. Tada je od svih br odselilo mnogo kuća u selo Konjarnik. Kotlešići broje pasove: sin – Agica – Novo – Radosav – Tamaš – Mirko – Kotlo – Brajo – Pavko – Mitar – Bijeli Pavle. Kuće su im ovako raspoređene: u Krasovini 4, Jelenku 9, Kosiću 6 i u SPužu 4. U Jagodinu su odselile 4k.

Filipovića ima u Gostilju 5k, Jelenku 7 i Kosiću 10. Odseljenih ima u Valjevu i Rijeci Crnojevića. Pričaju da su od Kotla Brajova, da je Korlo imao Lala, a on Jova, Ika i Imlia. Oni da su od Mila. Tomkovići su se ranije prezivali Vuksanovići i kažu da su od Vuksana Brajova, a drugi, da su oni vrlo davno došli iz Katunske Nahije. Ima ih o Osijniku 6k, Jastrebu i Spužu po jedna. I Košutovići (po dedi se jedno uže br zove Savićevići) vele da su od Braja, drugi kažu da nisu, ali ne znaju odakle su. Živeli su u Krasovini, tu sad samo 1k, pre oko 90g predigli su u Jelenak, tu 12k i u Kosiću 13. Đuretići su od onog sina Brajova, koji je bio u Zeti. Prelvići su rod Tomkovićima, ima ih u Grliću 5k. U Laću su živeli i Radakovići i Tomići. Prvi su se istražili, a od drugih ima 1k u Grliću. Pre oko 200g otišao je jedan Brajović u Grčku, od te kuće je kažu bio jedan ađutant grčkog dvora.

U selu Kolašinovićima žive Vukanovići 12k, Vušovići 11k i Stankovići 4k, kažu da su oni i Pavkovići i da su im najbliži Matijaševići i Tomaševići. Nikola Mitrov je imao i trećeg sina Raka. Ovaj ubije jednog Kadića i prebegne u Kolašinoviće. Reko je imao Pešu, Nika i Stanka. Prešli njegovi sinovi da se sele u Srbiju, pa se u Vasojevićima zaustave Peša i Niko, a Stanko se vrati natrag. Od one dvojice su Pešići u Vasojevićima. U Bjelopavlićima još nekolika br svoje ove Pešiće, tako da se ne može tačno reći od kojih su, ali je najverovatnije, da su od ovih iz Kolašinovića. Od Stankovih sinova Vukana i Vuša su Vukanovići i Vušovići. Oženio se po drugi put iz Kolašina udovicom, koja je dovela dete, od koga su Stankovići. Znaju nabrajati i pretke do Bijelog Pavla. Pavkovići ih ne priznaju za rođake, po svoj prilici što su ova br neugledna u plemenu. Jedni su mi kazivali i ovako, da su ova br došljaci iz Kolašina, pa da je po tome selo ime dobilo. Izdižu u planinu brajovićsku.

Prašćevići žive u petrušinskom selu Slatini, u mestu Madežu. Ima ih 10k. Vele, da su rod Matijaševićima, jedni kazuju da su od Đura, brata Matijaševa, a drugi, da su od Đuruete, sina Lalinova a unuka Matijaševa. Matijaševići ih ne primaju za rođake, za njih oni kažu, da su od jednog momka, koga je vojvoda Rade Ilić doveo sobom, vraćajući se iz Carigrada. Ima ih u Spužu 3k, po 1878 odselilo je nekoliko u Soko Banju i selo Konjarnik. Iseljenih ima i u Vasojevićima.

Petrušinovići. Petrušina, sin Mitrov a unuk Bijelog Pavla, kad se podelio sa bratom Pavkom, spustio se iz Sretnje u obližnje selo SLatinu. Tu su se razvijali Petrušinovići, dugo su se zadržavali u ovom velikom selu, a tek od pre oko 300g stali su se postepeno iseljavati iz Slatine put Zete i osnivati nova sela. Pružili su se na zapad ispod Pavkovića s obe strane Zeto do Frutka, naselja ova oko reke zovu Pokrajvođani. Ima tragova starih naselja, bez sumnje lužanskih, u selima gde oni žive, ali su kako pričaju malo koga dole zatekli. Zemlje su bile turske i iseljenike iz Slatine su Turci naseljavali na svojim agalucima.

I Petrušinovići znaju kao i Pavkovići dobro granjanje. Ovako pričaju. Petrušina je imao Kolimana, a Koliman je imao Lapa, Gruba i Razu, jedni dodaju i četvrtog Đura. Najviše se Lapo namnožio. Od njega su bili Radonja (vojvoda) i Gojak. Predanje ih stavnja da su bili u vreme kučkog vojvode Lala Drekalovića, a to je krajem 16 i početkom 17v. Od Radonje su Radonjići, a Gojak se mnogo više namnožio. Gojak je imao Kaluđera, Mileka, Staljena, Lala i Balina. Od Kaluđerovih pet sinova su Boškovići, Radulovići, Vukovići, Vujovići i Sekulići. Ova se br po kaluđeru zovu širim imenom Kaluđerovići. Od Mileka su Milekovići, druga velika porodice, nju čine br Šaranovići, Kadići, Pavličići i Pelevići. – Od Staljena su Staljenovići, od Lala su Lalevići. Od Balina su bile svega dve kuće, odselile su se pre 50g u Srbiju (Dobitak). Prezivale su se Balinovići. – Od Gruba Kalimanova je veliko br Grupkovići. Od Raze su Razići, a od Đura Bogićevići.

Do Petrušine broje 15 pasova, računao sam da pas možemo uzeti ovde oko 35g. Vreme u kom je on živeo pada negde krajem 14v. Zapaža se kod Mitrovića – Pavkovića i Petrušinovića – da se svode do pre 10 pasova na svega nekoliko kuća. Videćemo docnije da se Mitrovići u pisanim spomenicima nalaze zabeleženi već 1446g, a 1484 su bili razvijeno br. Značilo bi da su oni otpadali, iseljavali ili ginuli u velikim događajima 15 i 16v. I otome će docnije biti više reči.

Radonjići su od Radonje Lapova, koji je bio vojvoda plemenski, a bio je krupan i ličan čovek. On ode i isprosi devojku u Kučima, kćer vojvode Lala Drekalovića (Vojvoda Lale je živeou 16v, dr.J.Erdeljanović, Kuči…). Kad svatovi dovedu devojku kući Radonjinoj, reče joj vojvoda, da je nije doveo za sebe nego za brata Gojaka. On bio mali i neugledan i kad ga devojka vidi kakav je, htedne se vratiti natrag. Na molbu i navaljivanje svatova da pođe za Gojaka, pristane, ali pod uslovom, da svi prisutni kažu amin na ono što ona izgovori. A ona reče: „Da Bog da, da sve što se rodilo od Gojaka i mene, da se uvrglo na Radonju, a što bude od Radonje, na Gojaka“. Tim tumače to što se Gojak mnogo više namnožio, nego Radonja, i što je njegovo potomstvo od tada bilo glava plemenu.

Radonjići su živeli u Slatini, pa su sinovi Radonjini iselili najpre u Vučicu i u Veleta. Po Radonjinom sinu Bobici, prezivaju se oni u Vučici Bobičići, mesto gde su im kuće zove se Gradac Bobičića. Tu ih ima 15k i u Spužu 4. Pradedovi onih Radonjića, koji su se naselili bili u Valetama, pređu preko Zete u Frutak, do tih predaka koji su tada prešli broje 6 pasova. Ima ih u Donjem Frutku 14k i u Gornjem 19, ove su prešle pre oko 80g iz Donjeg Frutka,do tada su im bile samo staje. Ovi su se Radonjići do balkanskog rata, 1912g, delili u mnogo malih br, pa kad su pošli u rat, dogovorili su se da svi opet uzmu staro prezime. Broje pasove: Đoko – Minjaš – Smajo – Ilija – Jovo – Lakac – Vukić – Vuk – Raslav – Grujo – Đurat – Radonja – Lapo – Kaliman – Petrušina – Mitar – Bijeli Pavle. Tri brata Radonjića su u poč 18v prešli u selo Miokusoviće u Vražegrmcima, tu se jedni zovu Vučkačići 20k i Radonjići 5. Iselile su pre oko 60g nekolike kuće u Gružu, a po 1878 nekolike u sela Konjarnik, Ivanču, pa u Peć 3, Cetinje 2 i Podgoricu 2.

Kaluđerovići. Gojakov sin Kaluđer imao je pet sinova: Boška, Radula, VUka, Vuja i vanbračnog Sekulu. Pravo mu je ime bilo Maksim, ali zato što je nosio bradu, prozvali su ga Kaluđer. Od njih su pet br, koja nose njihova imena. Iz Slatine su oni prvo prešli u Vučicu, pa odande u sela, u kojima sada žive. Do njih broj pasova, iseljavanje njihovo iz Slatine pada pre oko 25g.

Boškovići žive u Orjoj Luci 44k i 3 u Danilovog Gradu. Predigli su iz Slatine prvo u Vučicu, pa pod Zelenikovo Plato pored Zete, a odande u Orju Luku. Jedni drže da je iz Slatine prešao Boško, a drugi, da je to iseljavanje bilo posle njega. Preselio ih je iz Zelenikova Plata u Orju Luku beg Zotović na svoj agaluk u dp18v. Prešli su u Orju Luku tada i osnovali ovo selo serdar Mijajlo i pop Rade Bošković sa drugima. Pod Platom se poznaju temelji njihovih starih kuća Dele se na dva uža br, Mijajloviće ili Serdarovića i Kezunoviće. Broje pasove: Jole – Blažo – Bajo – Vido – Novak – Rade – Kezun – Radoje – Milutin – Vukašin – Boško – Kaluđer – Gojak – Lapo – Kaliman – Petrušina – Mitar – Bijeli Pavle.

A Mijajlovići: Drago – Petar – Mato – Ramo – Mijajlo – Radoje itd. Među Boškovićima žive Ilići (8k), prezivaju se isto Boškovići, ali ovi kažu da nisu od njih, nego da su ih zatekli pod Zelenikovim Platom, pa su zajedno s njima prešli u Orju Luku.

Odselile su Boškovića po 1878g u Senjski Rudnik 2k, u Loznicu 1 i za 3k tada iseljene u Srbiju ne znaju gde su. Oni pričaju da su Garašani od njih, od harambaše Petra Boškovića. Petar je najglasitiji junak bjelopavlićski, četovao je krajem 17 i poč18v. Jedanput je bio otišao sa sinom Zavišom u Skadar. Skadarski paša bio doznao da Petar ometa Bjelopavliće da ne dadu harač, pa pošlje te ga uhate i sa sinom bace u tamnicu. Tada Petar zatraži od paše da ga pusti i da će mu on pomoći da skupi novac u plemenu, a zato mu ostavi sina u zalogu. Paša ga pusti, ali kako mu ne pođe za rukom to ostvariti, ostane mu sin Zaviša u SKadru. Iz Skadra se on poskita posle po Turskoj i pređe u Srbiju. Od njega su Garašani. Drugi pričaju i ovako, da kad su Turci uhvatili Petra na veru i pogubili, da su njegovi sinovi otišli u Srbiju. Starac Radosav Stanišić mi je kazivao, da Garašani nisu od Boškovića, nego od Mrčajića, koji se nekada živeli u njegovom selu Vinićima i tu se istražili.

Radulovići. Njihov je predak, Radule Kaluđerov, prešao iz Slatine u Rova, pa u Vraćešinu u Vučici. Odatle su docnije u Pažiće, gde ih ima 20k. Broje pasove: Blagota – Jovan – Lazar – Risto – Mirko – Pajo – Ilija – Radoje (on je imao dva brata, Bracana i Ćetka) – Radule – Kaluđer itd. Sinovi Jova Pajova, glasitog junaka iz dp18v, predigli su iz Pažića u Glavicu na agaluk spuških Turaka. Tu ih ima 14k, pr se Pajovići. Iselilo ih se pre 50g 10k u Srbiju (Valjevo, Beograd i Smederevo) i u Cetinje 2.

Vukovići žive zajedno sa Radulovićima u Pažićima, s njima su izišli iz Slatine u Vučicu, pa u Taraš, pa najzad u Pažiće. Ima ih u selu 19k. Iz Pažića su sa Radulovićima prešli u Glavicu, tu se dele na uža br: Velaševići 15k, Novakovići 2, Begovići 3 i Đelovići 3. Broje pasove: Mirko – Toko – Petko – Radovan – Miloš – Turo – Vujoš – Ivan – Čejan – Vuk – Kaluđer itd. Iselile su se u selo Umčanje (srez gročanski) 3k i u selo Lončare u Srbiji 4.

Vujovići 11k u Orjoj Luci, žive sa Boškovićima. S njima su se zajedno krenuli iz Slatine i naselili u Orjoj Luci.

Sekulići u Selu Sekulićima, 20k. Iz Slatine su prešli kad i ostali i osnovali ovo selo. Iselilo ih je 10k u Srbiju, kažu da su negde oko Kruševca.

Milekovići. Mileko Gojakov je imao sinova Janka, Pavlicu i Pela. Janko je imao Kadiju i Vuka, od prvog su Kadići a od drugoga Šaranovići; od Pavlice Pavličići, od Pela Pelevići.

Kadića sada nema u plemenu. Ovo je bilo jedno od najjačih br u plemenu do 1860g, kada je Todor Kadić ubio kneza Danila, te su svi prognati. Živeli su u Boanu, gde se i sad poznaju velike zidine njihovih kuća. Kad su prognati iz plemena bilo ih je 30k; u Boanu, nešto u Frutku i Kosovom Lugu, prešli su u Vraku kod Skadra i tamo sad žive.

Šaranovići su iz Slatine sišli u Međice kad Kadići u Boan. U Slatini ih ima 6k, u Međicama 10. Od 1878g su prešle nekolike kuće i osnovale selo Podkraj, tu ih ima 10k. Iza toga su predizali u Kosovi Lug, 14k. Broje pasove: Blažo – Krsto – Toko – Nika – Radovan – Risto – Lazar – Lule – Radonja – Vuk – Janko – Mileko – Gojak – Lapo – Kaliman – Peturšina – Mitar – Bijeli Pavle. Dele se na uža br Purenoviće, Čejoviće, Omeroviće (jedan se njihov poturčio), RIstovići, Dimitrovići i Krstovići. Pre 50g odselilo je 6k u Međulužje u Srbiji.

Pavličići 36k u selu Gorici do manastira Ždrebanika. Iz Slatine su sišli prvo u Kalanj, u strani iznad Gorice, pa su od pre 50g svi prešli u Goricu. U Kalanju su već bili njihovi pretci, do kojih broje 9 pasova. I oni svoje Pešiće u Vasojevićima, kaže da su od harambaše Peše, koji je četovao sa harambašom Petrom Boškovićem. Iseljenih ima u Kosovu oko Mitrovice, otišlo je iz Kalanja njihovo uže br Kozovići vrlo davno. Čuli su da ih tamo ima oko 30k.

Pelevića ima svega 4k u Veletama. Odselilo je po 1878g 10k u Jagodinu i Loznicu. Tamo se pr Kararadovanovići. Ima ih i u Ulcinju iseljenih.

Staljenovići. Od Staljena Gojakova su tri manja br Pešići 8k, Vekovići 6k i Turovići 5k. Žive u selu Frutku pored Zete. Iz Slatine su sišli prvo pod Veletsku Stranu, pa docnije u Frutak. Za Pešiće sam čuo i ovako. Jedni kažu da su oni iz Komana, drugi da su iz Katunske Nahije, a treći opet da se udala bila jedna odiva Staljenovića u Čevo, pa kad joj je muž umro, da se vratila s detetom iz provg rodi i od njega su Pešići.

Lalevići su od Lala Gojakova. Lale je prešao iz Slatine u Vučicu, pa u selo, koje nosi ime br njegova. Ima ih 40k, u Danilovom Gradu 3, u selu Miokusovićima u Vražegrmcima 3, u Prokuplje iselile 2. Kuća u kojoj se Lale naselio, a čiji se zidovi i sad znaju, kažu da je bila nekog Džafer, Turčina.

Grupkovići. Grubo Kalimanov je imao Vuletu i Đura. Od Vulete su: Vujići, Lakići i Šaletići, a od Đura, Đurovići. Jedan deo Grubovih potomaka zadržao je staro prezime Grupkovići.

Lakići broje pasove: Agica – Zeko – Zaka – Šaletar – Keka – Miloš – Laka – Batrić – Dragoje – Vuleta (po njemu Vujići) – Grubo – Kaliman – Petrušina – Mitar – Bijeli Pavle. Laka Batrićev, po kome se zovu Lakići, bio je knez, njemu je aga podigao kuću u polju ispod Slatine i onda ga naselio, da mu skuplja dohotke. Sa njim iz Slatine prešli i Vujići, koji su uzeli pr Lakića. Selo u kom žive zove se Pod Kulom Lakića, ima ih 26k, u Grliću 6 i ostalom Kosovom Lugu 6. Šaletići 8k u Počiokama kraj Zete su uže br Lakića, prozvati po Šaleti Kekinom. Kako kažu davno je oko 10k ovih vr iselilo u Srbiju i negde su oko Čačka i Kruševca.

Đurovići (Grupkovići) se dele na nekoliko malih br, a ta su: Žunjići, Škerovići, Kržići, Petrovići, Badžovići, Ćipovići, Rekići i Minjačevići. Kuće su im rasute po Petrušinovićima. U Ožmidrijenu ih ima 19k, prešle su onde iz Slatine pre oko 200g. U Slatini (Čukos, Poljica i Dolovi) 16k Petrovića u Kopitu Petrovića 6k. Na Glavici 9k, u Kosovom Lugu 16 i u Spužu 3. Ima Grupkovića davno iseljenih u Zadru i Sarajevu.

Razići su od Raze Kalimanova. Ima ih u Vučici 8k i u Novom Selu kod Spuža 3. Ima ih u Vučici 8k i u Novom Selu kod Spuža 3. Pričaju da je Raza bio krupan, silan, za Ivanbega Crnojevića je izlazio na megdan nekom Arapinu. Sinovi su mu živeli s vilama, s njima se pozavađali, te ih one sve pobile. Zato se Razići vel nisu ni množili nego ostali na ovako malo kuća.

Bogićevići su iz Slatine kad i drugi sašli kod Zete i osnovali selo Bogićeviće. Ima ih 30k. Oni se drže da su od sina Klimanova, Đura, i umeju brojati pretke do Bijelog Pavla. Neki ih ne računaju za Bjelopavliće, nego kažu da su od „starog svijeta“. Iseljenih ima u selu Golubovcima u Zeti 3k, u Srbiji: u Valjevu, Jagodini, Kruševcu i Loznici. Trudili su se, da mi dokažu, da je od njih Anta Bogićević, vojvoda loznički.

Bubići u Martinićima:

Bubići su druga velika i razgranata porodica u plemenu, žive na dva kraja plemena, u Martinićima i Vražegrmcima. Njen rodonačelnik Buba je bio, u Martinićima i Vražegrmcima. Njen rodonačelnik Buba je bio, po opštem predanju koje se sada održava, sin Bijelog Pavla iz Dukađina. U selu Sretnji se podelio sa bratom Mitrom, od koga su Mitrovići i iselio u Martiniće, a odatle je njegov sin prešao u Vražegrmce. Bubići se dele na nekoliko manjih i većih brastva. Ime Bubići, isto kao i ime Mitrovići se retko upotrebljava.

Tako glasi predanje o Bubi, većina o njemu kaže onako kako je izneseno. Ali postoje i neki varijanti predanja koji u nekoliko ili sasvim drukčije predstavljaju poreklo Bubino i dolazak u Bjelopavliće. Starac Petar Jočić iz Martinića, na koga sam bio upućen kao najboljeg znalca njihovog predanja, ovako mi je kazivao. Bijeli Pavle je u Dukađinu imao sina Šćepana, koga je bio oženio iz Tuzi. Kad je on prebegao iz Dukađina u Zetu i naselio se u Bjelopavlićima, ostane njegov sin Šćepan u Tuzima i tamo je živeo ispod Hotskog Huma. Tu je on imao sina Bubu, koji je odatle docnije došao u Martiniće. Od drugog starc, Đukana Velišina Šaranovića iz Petrušinovića, zabeležio sem, da je Buba bio starinom iz sela Mojanovaca u Zeti i da nije od Bijeloga Pavla, niti da su Martinići i Vražegrmci (tj. Bubići) od Bjelopavlića. U predanju se očuvalo da je Buba sa stokom izdizao u kučki Kom i da je njegova bila Crna Planina. Doseljenici među Martinićima, koji su tu pre više od 200g, za Bubu kažu, da je u Martiniće došao ispod Hotskog Huma posle Bijelog Pavla i da nije bio od njega. Buba je, kažu oni, bio „latinin“, u vreme Ivana Crnojevića bio je vrlo ugledna ličnost i da ga je Ivan-beg prekrstio. Idu dotle, da znaju i kako mu se otac zvao, kađu Đon. Ovde iznosimo ovoliko, a dalje ćemo se upustiti u raspravljanje o srodstvu Mitrovića i Bubića.

Kad je došao iz Hota, Buba se prvo naselio bio u selu Drezgi u Piperima. U tom selu postoji naziv Bubina Glavica za jedno seoce (dr J. Erdeljanović, Postanak plemena Pipera, Srp Etn Zb knj 17, str 266), pa to ide u prilog istinitosti predanja. Iz Drezge je prešao u polje kod Spuža. Tada su u Martinićima i oko Spuža svuda po polju živeli Lužani. Njihov ban Stole stanovao je u Gostilju Martinićskom. Mrzio je on Bubu i nazivao ga skitnicom, a njegovim momcima nije dao da poje stoku na ublovima. Buba je gledao da mu se za to osveti, pa pošlje sluge i sinove s njima, da se uvere da ban zbilja ne pušta stoci prilazak na ublove. Kad izađu u Gostilje, sluga Bubin, neki Odžić, privuče se uljaniku banovom i vide ga gde spava, pa priđe i ćulukom mu razbije glavu. Kad čuju Lužani šta je bilo sa banom, pomute se, a odozgo sa strane iznad Martinića zasvira žalosna truba i tim dadne znak Lužanima da sele. A Buba se nastani u Martinićima.

Za sina Bubinog, Radelju, pričaju da je bio vojvoda i tako silan čovek u to vreme, da mu je Ivan Crnojević dao kćer za ženu. Jednom on ode kod Ivan-bega i zatraži, da mu dadne u Martinićima toliko zemlje koliko volujska koža može pokriti. Ivan beg mu to da, a on okroji kožu i njom opaše sve Martiniće, pa pozove Lužane da mu se s te zemlje dižu. Kad dozna Ivan beg za njegovu prevaru, pošlje momke te ga ubiju, ali njegovima ostanu Martinići.

Bubu i njegove sinove predanje stavlja u vreme Ivana Crnojevića. Ne slažu se u tome, koliko je imao sinova. Br Bubića u Martinićima se deli na Vukšiće i Erakoviće. Jedni kažu da je Bube bio Radelja, Vukša, Erak i Raslav, koji je prešao u Vražegrmce, a drugi, da je imao Radelju, Nika i Raslava. Niko da je imao Vukšu i Eraka.

Od Radelje u plemenu nema nikoga. Njegov je sin bio Ljepčin koji se poturčio kad i Maksim Crnojević i kažu da ga je Maksim naselio u Spužu. Živelo je muslimansko br Ljepčinovići u Martinićima na Spasojevoj Glavici do bitke sa Mahmut-pašom 1796g. Tada su prešli u Spuž. U planini se po njima zove Ljepčinovića Katunište.

Vukšići pričaju da je Vukša imao Dragoja, Peroša i Vukotu. Od Dragoja su Dragojevići. Peroš je imao Stanja, a Stanj: Stanoja, Gavrila i Vukajla. Od Stoja su Stojovići, od Gavrila Radovići, od Vukajla Muratovići. – Vukota je imao Božinu, od njega su Perovići, i Joču, od njega su Jočići i Minjići. Vukšići svoje još Janjeviće i Đaletiće.

Dragojevići 16 (na Spasojevici 4, Gostilju 8, pod Gradinom 4). Po ratu 1878g odselile su zajedno 32k iz Martinića u Srbiju, u Dobitak. Od njih tada 2 u selo Samokov.

Stojovići. Kuće su im na Srednjoj Glavici 11 i u Gostilju 16. Odselile su 6 u Samokov i 3 u selo Kovačevac.

Radonjići se dele na nekoliko užih brastva. Gavrilo Stanjev je imao Rada, po kome se prezivaju. Rade je bio turski knez, imao je Goraša, od njega su Radovanovići; vojvodu Đukana, od njega su Vojvodići; Vuksana, po čijem sinu Gavrilu se zovu Gavrilovići; od Đeloša su Đeloševići i od Novaka Kujovići. Broje pasove: Andrija – Jagoš – Blažo – Radovan – Goraš – Rade – Gavrilo – Stanj – Peroš – Vukša – Niko – Buba – Bijeli Pavle. Svega dakle 13 pasova. Radovića ima 47k (na Bjeljag Brijegu 4, Srdnjoj Glavici 7, u Puliću 4, u Ostrom Kršu 10, na Prentinoj Glavici 11, u Oko 2 i Gostilju 9). Iselile su u Samokov 3 i nekolike u selo Kovačevac.

Muratovića ima svega 2k. Perovića su pradedovi, do kojih broje 10 pasova, predigli iz Martinića u susednu Glizicu. U Glizici ih ima 11k, u Bobulji 4 i u polju 7. Posle 1878g odselile su u Valjevo 4k, nekoliko u selo Oparić (jagodinski okr), u Azanju 5, u Malo Orašje 1, u Prokuplje 3, nekolike u Kuršumliju i jedna u Vir-Pazrar. Jočića ima u Bjeljag Brijegu 10k, u Gostilju 1, u Bjeljišima 2. Iselile su nekoliko kuće u selo Šarbanovce kod Soko Banje. Minjića u Mrđenima 4k, pod Gradinom 2 i u Gostilju 4.

Janjevići 10k. Nekolike se kuće njihove zovu Đeltići po pretku Đaleti, do koga broje 6 pasova. Oni kažu da su od Vukše i Vukšići ih prisvajaju. Za njih su mi jedni kazali, da su iz sela Britvića koje je nekada pripadalo Pješivcima i da su vrlo davno doselili. Imali su glasitog junaka Vula Neškova, zato da ih Vukići prisvajaju.

Erakovići – Saveljići, kuće su im ovako raspoređene: na Spasojevici 5, u Župani 2, Gostilju 2, Đurkovom Dolu 8 i na Ostrom Kamenu 6. Iselile su nekolike u Samokov. Lajovići žive u Mrđenima 10k, pod Gradinom 4 i Gostilju 6. Ima ih u Ostrom Kamenu 6. Iselile su nekolike u Samokov. Lajovići žive u Mrđenima 10k, pod Gradinom 4 i Gostilju 6. Ima ih u Samokovu. Batrićevići 13k. Pre oko 150g je odselila 1k u Peć; po 1878 nekolike u Leskovac i Prokuplje. Ćaćanovići 2k u Župini i 2 pod Gradinom. Radonjići su bili nekada vrlo jako brastvo. Napali su ih Piperi negde pre kneza Rada, od koga su Radovići i sve poklali. Jedan je samo ostao i otišao je tada negde u Zetu. Živeli su na mestu Mrđenima, u Gostilju se po njima zovu Radonjića Oranice.

U Vražegrmcima:

Iz Martinića je prešao u Vražegrmce Raslav, sin Bubin. On se bio naljutio na oca i pobegao. Buba pošlje sluge da ga traže i dovedu. Oni ga nađu u Kalinoj Glavici u Miokusovićima u jednom „vražjem grmenu“, pozovu ga da ide kući, ali on nehtedne. Po tome se kažu zovu Vražegrmci. I za njega u Vražegrmcima pričaju, da se bio oženio kćerkom Ivana Crnojevića. Naišli su bili već i Turci. Iz Bosne naiđe nekakav beg Sokolović, pobratimi se sa Raslavom i zatraži od njega zemlje koliko može pokriti volujska koža. Tako ga prevari i pritisne celo Debelo Polje pored Zete. Kad za to dočuje Ivan-beg, pođe s vojskom na Raslava, beg pobegne a vojska opkoli kužu na Kalinoj Glavici. Bilo tada u Raslava 24 čeljadi. Izdajom sluge Raslavova, nekog Gosaljića Lužanina, vojska uđe u kuću i sve u njoj pobije. Ostave samo Raslavovu ženu koja je bila trudna. Jedni kazuju da je ona posle toga imala dva sina, Nosaka i Stanišu, a drugi da su Raslavu ostala dva sina u životu, jedan je bio Vujmilo, on je imao Nosaka, a od drugog, kom ime ne znaju, je Staniša. Majka je ponela Nosaka u Vraneš, tamo su živeli neko vreme, po tome mu je ime ostalo. Nosak je imao Milana i Damjana, od njih su Milanovići i Damjanovići; od Staniše su Stanišići. K ovim se brastvima pribijaju još tri: Vujadinovići, Mandići i Miljevići, pričaju da su od Avrama, brata Raslavova.

Damjanovići 21k, u selu Požaru žive sa Milanovićima, po Nosaku zovu ova br Nosakovići. Kad se vratio iz Vraneša u Vražegrmce, Nosak se naselio u Kosjeradićima, onde gde je Donji Manastir Ostrog. Vladika Vasilije ih je zatekao u Kosjeradićima, od njih je pokupovao imanja za manastir, a oba su br sišli tada u Požar. Broje pasove: Vlado – Jovan – Boško – Vasko – Andrija – Damjan – Nosak – Vujmilo – Raslav – Buba – Bijeli Pavle. Svega 13 pasova. Od pre 50g iselile su u Grocku 1k, nekolike u selo Konjarnik (toplički okr), Kragujevac i Valjevo.

Milanovići 60k. U pismu vladike Vasilija stoji: „I ščo sam kupio Zanuglicu u Milanovića, u Raiča i Vujmila za groš i bukilu pšenice, bje prešnica skupa…“ (E.N.M Sv.V.O, s 99, pismo od 1666g). Milan Nosakov je imao četiri sina: Petra, Iliju, Nikolu i Mrku. Od njih su se narodila manja brastva. Petar je imao Ćiraka, od njega su Joknići, prozvati tako po Jokni, ženi Ćirakovoj (Među njima su još dva uža br: Đurovići od Ćirakova sina Đura i Petranići, nazvani po Petrani, snahi Đurovoj). Od Nikole su Nikolići, od Ilije Ilići, od Mrke Mrkići. Ilića je najmanje, veći deo je davno predigao u Srbiju, ali ne znaju gde. Pričali su mi, da su od njih pesnici Ilići (Jovan i Vojislav). Od pre 50g iselile su nekolke kuće u Nikšić, Nikšićsku Župu, Cetinje, Beograd, Kragujevac i Leskovac.

Stanišići 60k u selu Vinićima do Pavkovića. Stanišina majka se udala za vojvodu bjelopalićskog, Nenezu Đurova. Nenezu pominje Marijan Bolica kao vojvodu 1614g. Značilo bi da je Staniša najdalje u dp16v. Broje pasove: Bogić – Odo – Savo – Milovan – Vasko – Uroš – Đurađ – Damjo – Vukadin – Rade – Staniša – Raslav – Buba – Šćepan – Bijeli Pavle. Pre oko 90g iz sela su neki predigli u Dragićevinu do Požara, tu ih ima 7k, pr se Bubalovići. Do njih u Drakulovini živi 13k Drakulovića, i oni su od Stanišića iz Vinića. Stanišića je selilo: pre oko 90g 1k u Petrovac u Srbiji, jedna (1863g) u Međulužje kod Mladenovca, tada 2 u Guncate blizu Beograda i u Barajevo 1. Posle 1878g po 1k u selo Vrace (Dobitak), Rakovicu kod Beograda, Čačak i Jagodinu. Ima ih u Nikšiću 2k i u Spužu 4. „Velje vojne“ 1768g, odveli su Turci neke njihove u Bosnu (u Vlasenicu) i kažu da tamo ima od njih poturica.

Vujadinovići u Podvraću 11k. Kakao je rečeno pridevaju se uz pomenuta br, neka ih od ovih ne primaju za rođake. Ima ih iseljenih u Bijelom Polju i Peći 3k. Odselio je negde u užički okrug Žara Vujadinov i čuli su da od njega ima tamo potomaka. Broje do njega 5 pasova, znači da je odselio pre više od 100g.

Mandići 15k i Matunovići 2k u selu Mandićima su od Vujadinovića. Đurovići s Viša, Pavkovići, pošli bili da čine zulum Vuksetićima Lužanima, koji su živeli nekada u Mandićima. Vuksetići ubiju jednog Đurovića i pobegnu nekuda. U povratku Đurovići svrate kod Vujadinovića u Podvraće. Bili napiti i slučajno ubiju jedno čobanče Vujadinovića. Za tu krv ustupe im otetu zemlju Vuksetića. Ne tu zemlju je prešao Nenad Pavićev, do koga broje 8 pasova. Prozvali su se Mandićima po prababi Mandi, a nekada su se prezivali Nenadići i Simonovići. – Matunovići su ogranak Mandića, zovu se tako po glasitom junaku popu Matunu, koji je živeo u 18v. Ima ih iseljenih u Trepčima u Nikšićskim Rudinama, u Kosovom Lugu 1k, Mitrovici, Podgorici i Danilovom Gradu.

Miljevići 12k (6k u Podvaću i 6 na Kalinoj Glavici). Oni se pridevaju uz Vujadinoviće, jedni kažu za njih da su starinci, a čuo sam i ovako: udala se bila jedna odiva Vujadinovića u selo Zagorak u Pješivcima. Kad joj muž umre, vrati se u rod sa sinom Milom, od koga je ovo brastvo.

Takođe pogledajte

most na pritoci Zete

Ljutotuk: UZKD posjetila most na pritoci Zete

Da je glas zajednice važan i da se daleko čuje, potvrdila je današnja posjeta predstavnika …

Čuda su moguća: Danas je Sveti Vasilije Ostroški

Srpska pravoslavna crkva i vjernici slave danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: