Širom Crne Gore obilježavanje 20 godina NATO agresije

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil)), u Srbiji poznato i kao NATO agresija ili pogrešno Milosrdni anđeo, bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala  od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Savjeta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbjednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

To­kom 16. apri­la vi­še pro­jek­ti­la i bom­bi po­go­di­lo je pod­ruč­je Pod­go­ri­ce i Da­ni­lov­gra­da, a 30. april osta­će upam­ćen kao je­dan od naj­kr­va­vi­jih da­tu­ma u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Ta­da je bom­bar­do­va­no Mu­ri­no, ka­da je stra­da­lo naj­vi­še ci­vi­la to­kom te agre­si­je. Stra­da­lo je šest ne­vi­nih gra­đa­na. Ži­vo­te su iz­gu­bi­la dje­ca – če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Mi­ro­slav Kne­že­vić (1985), tri­na­e­sto­go­di­šnja Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (1986) i de­se­to­go­di­šnja Ju­li­ja Bru­dar (1989). U na­pa­du su stra­da­li i Vu­kić Vu­le­tić (1953), Mil­ka Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na (1927).

Broj oboljelih od karcinoma u poslednjih devet godina u Crnoj Gori je utrostručen, upozorio je direktor Klinike za onkologiju Kliničkog centra u Podgorici dr Vladimir Todorović. Iako zvaničnici izbegavaju da govore o tome, mnogi u Crnoj Gori povezuju takav trend s NATO bombardovanjem 1999. tokom kojeg je korišćena i municija s osiromašenim uranijumom.

U vazdušnim udarima koji su trajali 78 dana život je izgubilo između 759 i 4.000 osoba. Prema procjeni zvaničnih državnih organa SRJ u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (a prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba.

Pr­va žr­tva bombardovanja bio je de­vet­na­e­sto­go­di­šnji vojnik Sa­ša Sta­jić iz Be­o­gra­da, ko­ji je stradao na rat­noj stra­ži u kru­gu ka­sar­ne „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” u Da­ni­lov­gra­du.

Širom Crne Gore danas će biti obilježeno 20 godina od zločinačkog NATO bombardovanja.

Miholjski zbor, Bratstvo pravoslavne omladine Crne, Besmrtni puk Crne Gore i Veterani 63. padobranske brigade, 20. godišnjicu NATO bombardovanja SRJ obilježiće u nedjelju programom na Miholjskoj Prevlaci i u hramu Hristovog vasksenja u Podgorici.

Događaj koji organizatori najavljuju kao centralnu manifestaciju obilježavanja 20. godišnjice sjećanja na žrtve agresije i bombardovanja počeće Svetom arhijerejskom liturgijom i pomenom u manastiru Miholjska Prevlaka sa početkom u 8 časova.